Kona na bunaru

 

Oci moje, kletvom bih vas kleo
sto vas sejtan na sebe uzeo
pa gledaste kroz tarabu staru
sta mi radi kona na bunaru

Srebren ibrik u ruke uzela
raskopcala suncu njedra bijela
pa ih hladi vodom iz bunara
srce moje kida iz njedara

Drhtao sam ko list na jablanu
gledajuci konu raskopcanu
srce puce, pamet se okrenu
skocih mladjan u avliju njenu

Stade na me ko na vuka hajka
sta uradih, zalosna mi majka
kriv sam, priznam, ja u ovom satu
vjesajte me o koninu vratu