[size=32]Rade Vuckovic - Biografija

[/size]
Rade Vuckovic je rodjen 1949. godine u Kursumliju. Kompozitor i sansonjer Rade Vuckovic (60) za sebe kaze da ima dva zavicaja, rodnu Kursumliju, za koju je i danas posebno vezan, i Beograd, u kome je vise od cetiri decenije i posvetio mu je neke od svojih najlepsih stihova. Godinama zivi u srcu prestonice, na Dorcolu, nekada u Kapetan Misinoj, danas u blizini Bajlonijeve pijace. U stanu na vrhu visespratnice, sa zivotnom saputnicom Nadom (55) punih dvanaest godina deli dobro i zlo.

Biblioteke od poda do plafona, obilje umetnickih slika, klavir s kraja devetnaestog veka i mnogi drugi zanimljivi detalji, svedoce o umetnickim sklonostima domacina. Rade, kao pravi dzentlmen, sve zasluge za to pripisuje Nadi, koja je glavni dizajner i stan nasleden od roditelja godinama oprema s posebnom paznjom. Domacica je sklonost ka antikvitetima i raritetnim predmetima stekla jos u detinjstvu.

Rade je zauvek zapamtio lepe slike svog bezbriznog detinjstva na tri reke, Banjskoj, Toplici i Kosanici, i tri planine, Radanu, Kopaoniku i Jastrepcu. Ljubav ka knjigama i pisanoj reci nasledio je od majke Nade, a s vremenom je zavoleo i muziku, pa je posle nize muzicke skole u Pristini upisao srednju, a kasnije i Muzicku akademiju u Beogradu.

Vrlo mlad sam se osamostalio, a otac Bogoljub nije blagonaklono gledao na moje interesovanje za muziku. Smatrao je da je to nesiguran posao i silno je zeleo da ga, kao jedini sin, nasledim u trgovini, posto je sestra Gordana postala klinicki psiholog, a Violeta ekonomista. Trgovina me nije zanimala, uzivao sam u pevanju. Imao sam devetnaest godina kad sam sa sestrom Gordanom stigao u Beograd. Ona je upisala psihologiju, ja Muzicku akademiju. Ziveli smo kao podstanari. Ubrzo sam se snasao u velikom gradu, skoro svake veceri nastupao sam u Topciderskoj noci. Tata, naravno, nije imao pojma o ovoj mojoj dopunskoj delatnosti, sestri sam rekao da mu to ni slucajno ne kaze, ali je jednom dosao i zatekao me u kafani na radnom mestu. Odmah mi je saopstio da vise nece da me finansira. I zaista je prestao da mi salje novac, dok je sestru nastavio da skoluje — priseca se Rade.



Uporedo sa studijama i nocnim svirkama Rade se 1970. prijavio na takmicenje Maksimetar, koje je vodio Dragan Nikolic. Otpevao je neki evergrin i glatko pobedio u konkurenciji pevaca iz citave Jugoslavije. Ubrzo mu je PGP objavio prvu plocu, jednu pesmu dao mu je Vojkan Borisavljevic. Sledeca koju je snimio, "Kako je plakala Isidora"...

RADE VUCKOVIC - INTERVJU

U 63. godini, Rade Vuckovic je resio da ponovo osvoji estradu svojim pesmama, knjigama i albumom koji ce se pojaviti u izdanju PGP-a, posle osmogodisnje diskografske apstinencije ovog pesnika, pevaca i kompozitora.

Karijeru je zapoceo kao pevac i kompozitor zabavne muzike, pevajuci pesmu "Tako je plakala Isidora". Redali su se hitovi, muzicka priznanja, lomovi, ljubavi, brakovi. Vec dvanaest godina je u trecem zvanicnom braku sa suprugom Nadom. Kaze da ga je ona izvukla iz guzve i spasla propasti.

"Nema coveka koji ne zna bar neki od mojih hitova: "Dodji da ostarimo zajedno", "Moj dobri andjele", "Balkanska dusa", "Ovo je prica o nama", "Nisam te se nagledao". Mali Darko Lazic je sa mojom pesmom "Ti si kraljica moga srca" pobedio na takmicenju "Zvezde Granda". Na mojim pesmama, mnogi pevaci su bogatstva zgrtali. Kada me je Aca Lukas pozvao na svoj koncert, rekao je: "Dodji da publici pokazem coveka koji je napisao sve te divne pesme na kojima sam mnogo para zaradio!" Odusevio me je."

Pevaci se zale da je tesko naci dobre pesme. Traze li ih od vas?

"Mnogi bi ih trazili, da smeju. Neki mi kazu da bi uzeli pesme od mene, ali ne mogu. Dobro se zna ko je u igri - Marina, Braja, mozda jos par njih. Moj "problem" je sto ne pripadam nekom klanu i sto ne umem da piljarim. Pre bih prestao da pisem nego sto bih nekome odgovorio na pitanje koliko kosta pesma. Lepo je meni Zahar rekao da sam budala i ludak: "Da umem da pevam kao ti, nikome pesmu ne bih dao, sam bih pevao. A ti si raskrcmio svoje pesme tek tako." U pravu je covek."

Godinama ste sa Sabanom Saulicem pili i docekivali zore. Sta je sa vasim prijateljstvom?

"Nekada sam pio sa Sabanom, Zoranom Radmilovicem, Tomom Zdravkovicem, Mikom Anticem. Bila su to divna vremena. Nema vise pravih boema, nema vise ljudina, nema vise konstantnih druzenja. Ni ja se vise ne opijam. Ne mogu vise to da izdrzim, ni zdravstveno, ni finansijski. Sve sam zato lepo rekao u pesmi "Kusur od zivota" — "Ode voz pun uspomena". Sad bih pevao, ali dzaba. Svi bi rekli da sam mator. Samo na Balkanu pevac i kompozitor mogu biti matori!"

Svojevremeno niste prepoznali zvezdu u Goci Bozinovskoj, vasoj drugoj, nevencanoj supruzi, Jeleninoj mami?

"Ma kakvi nisam! Zbog nje sam pre mnogo godina sa Dorcola zapucao na vasar na Bumbarevom brdu, tamo negde kod Kraljeva. Moj prvi brak je bio pred krahom, ja sam bio u naponu snage i kada mi je drugar rekao da tamo negde ima jedna zgodna mala koja lepo peva, ja pravo tamo sa njim! Secam se, bila je klinka, pevala je u nekom belom, tesnom sortsicu. Slusali smo je cele noci, a pred jutro smo je odvezli kuci, u njeno selo Samaila. Njen otac me je odmah pitao da li sam ozenjen. Kada sam mu to potvrdio, pitao me je sta onda tu trazim. Sutradan, Goca je sa mnom dosla u Beograd."



Da li ste u kontaktu sa svojom decom?

"Jesam. Moj najstariji sin Aleksandar zivi u Kembridzu, drzi tamo dva restorana. Dolazi svake godine u Beograd. Kada je bio poslednji put, vodio sam njegovu desetogodisnju cerku Stelu u zooloski vrt. Bio je i on sa nama i slatko mi se smejao. Rekao mi je da se vidi da nisam talentovan ni za tatu, ni za dedu! U pravu je. Moj najmladi sin Vuk ide u drugi razred srednje skole i svira violinu. Cerka Jelena se sprema da u velikom stilu, u "Zvezdama Granda" kroci na estradu. Iako nisam ziveo sa svojom decom, sva moja deca me vole i privrzenija su meni nego majkama."

U kakvim ste odnosima danas?

"U boljim odnosima nego sto smo bili! Bilo je mnogo bura medju nama, ja sam bio u raskoraku sa zivotom, sa samim sobom. Zato nam nije uspelo. Uvek sam bio odsutan, mucio me je neki veciti nemir. Ja nikada nijednu zenu nisam ostavio, uvek su one odlazile od mene. Na Gocu sam izuzetno ponosan. Uvek je bila energicna, sjajna, visprena, vredna i zahvaljujuci tome, postala je ono sto jeste. Divno je vaspitala Jelenu, a meni je beskrajno zao sto nisam ucestvovao u njenom odrastanju. Dubok oziljak je ostao u meni zbog toga." "Gloria"