Stanisa Stosic - Biografija
Trajce Radio Boem :: Narodna Muzika :: :: Biografije poznatih ličnosti :: :: S
Strana 1 od 1 • Delite
Stanisa Stosic - Biografija
Staniša Stošić, najpoznatiji interpretator pesama vranjanskog melosa
Staniša Stošić bio je pevač koga su za života nazivali Pavarotijem vranjanske pesme. I ne samo vranjanske jer su se na njegovom pločama nalazile pesme iz svih krajeva juga Srbije .Od Toplice do Pirota i od Niša do Prizrena. Ono što ga je, osim anđeoskog glasa i sposobnosti da vrhunski otpeva bilo šta, činilo drugačijim od ostalih pevača jeste činjenica da se nikada nije polakomio za novcem i nije hteo da snima “tralalala pesmice”. Tokom karijere pevao je isključivo pesme iz svog kraja.
Staniša je rođen 1945 u selu Vrbovo, kraj Vranja, baš tamo gde je Koštana nekad šetala između kuća sa drvenim doksatima i igrala čoček. Pesme koje je pevao tokom života, pune čežnje, tuge, ljubavi i patnje i čuvenog “žala za mlados’” bile su njegov zaštitni znak. Samo on je mogao da otpeva „Lela Vranjanka“, „Dimitrijo, sine Mitre“, „Simbil cveće“, „Zbog tebe, mome ubava“, “Karakoca”, „Stani, zoro, stani“, „Belo Lenče“, „Šano dušo“… tako da trezan čovek pusti suzu.
Iako nije bio velika zvezda, Stanišino umeće nikada nisu mogli da poreknu ni publika, ni kritika, a ni kolege.
Osim po pevačkoj perfekciji, u istoriji muzike ostaće upamćen i kao prvi muškarac koji je pevao “južnjačke” pesme”, jer su ih do tada pevale isključivo žene. Melos svog rodnog kraja, zavoleo je u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja. “Kada sam se opredelio za pevanje znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni. Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja” – govorio je.
Prvi put Stošić je zapevao 1963. u Radio Beogradu, za čiju fonoteku je uradio više od 150 trajnih snimaka muzejske vrednosti. Nikada nije pristao da snima instant-hitove, a odbijao je mnoge ponuđene pesme jer je hteo da zadrži nivo. Čak i po cenu da ne bude zvezda.
Staniša Stošić je preminuo 08.04.2008. Iza sebe je ostavio suprugu Ljiljanu i sinove Stefana i Dušana. Njegov stariji sin je bolestan, a porodica živi samo od Ljiljanine penzije u iznosu od 15.000 dinara. Tužno. Eto kako prolaze vrhunski umetnici u Srbiji…
Diskografija
1966 - Stojanke Bela Vranjanke
1967 - Ne Kiti Se Plavim Cvecem
1968 - Tvoja Slika
1970 - Devojko, Zvezdanko
1970 - Pesma Majci
1971 - Istina, Istina
1971 - Vrati Mi Suze Srece
1973 - Dimitrijo, Sine Mitre
1973 - Stani Zoro
1974 - Lela Vranjanka
1974 - Ne Goni Konja, Mori Momce
1974 - Stani Zoro
1974 - Tu Gde Su Oni Pali
1974 - Zavicaju Mili Kraju
1976 - Srce Moje
1978 - Sanjo Sam Te
1979 - Daleko Ti Lepa Kuca
1982 - Kostana
1996 - Pile Moje
1999 - Za Vasu Dusu
2001 - Antologija Vranjanskih Pesama
2003 - Moje Najlepse Pesme
2007 - Zapisano U Vremenu CD 1
2007 - Zapisano U Vremenu CD 2
2007 - Zapisano U Vremenu CD 3
Admin- Webmaster
Datum upisa : 17.04.2013Za broj objavljenih porukaZlatna HarmonikaZa broj kreiranih temaZlatan GramafonZa broj temaZlatan MikrofonZa broj lajkovaZlatan KljucZa broj prijatelja (Zahtev je prihvacen)Zlatna NotaZa broj poruka koje je clan videoZlatna zvezda
Datum rođenja : 02.06.1965
Re: Stanisa Stosic - Biografija
Станиша Стошић (1945 — 2008) рођен је 1945. године у селу Врбово код Владичиног Хана.
Познати је певач српске народне музике по интерпретацијама песама врањанског мелоса.
Станиша Стошић је заволео јужњачки мелос у Учитељској школи у Врању, где је свирао виолину, био солиста у хору и имао прве часове певања. Постоји заблуда да је Стошић био први мушкарац који је певао врањанске песме. У ствари, много пре Стошића, врањанске песме певао је и снимао нпр. Мијат Мијатовић. О својим почецима Станиша је рекао:
„Када сам се определио за певање, знао сам ко су ми били прадедови, шта су певали и шта значе корени. Ми смо тај појам заборавили, а он је јако битан у опстанку сваког народа. Певач треба да остане у границама свог завичаја.“
Станиша је први пут запевао 1963. године у Радио Београду, чији је остао дугогодишњи сарадник. Каријеру је градио широм република бивше Југославије и свету. Године 1966. Станиша је победио на фестивалу „Златиборски нарцис“ са песмом „Стојанке, бела Врањанке“.
Легендарну песму „Лела Врањанка“, Станиша је снимио 1972. године. Иако многи мисле да је ово изворна песма, аутор текста песме је Драган Токовић. Мелодија је оригинално грчка (песма Misirlou тј. у преводу Мисирка, Египћанка) и искоришћена је између осталог у филму „Петпарачке приче“, Квентина Тарантина.
Станиша се оженио у 43. години. По сопственим речима "супруга Љиљана и синови Стефан и Душан, су му уз пријатеље, били највећи иметак.".
Године 2007. Станиша је добио посебно доживотно признање Министарства културе Србије.
Преминуо је после дуге и тешке болести 7. априла 2008. године у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана.
Од 2009. године трг испред врањског музеја носи име по њему, а 2012. године испред музеја је постављена и његова биста.
Због својих интерпретација, Стошић је добио надимак српски Павароти.
Такође звали су га и "татко за јужњачки мелос."
Једном га је један ТВ водитељ најавио: "... Сада ће вам Станиша Стошић отпевати једну песму, а када Станиша Стошић пева, то је један мали час лепог певања за гледаоце, али и за многе певаче“.
Његови најзапаженији албуми били су:
Антологија врањанских народних песама
Моје најлепше песме и
Жал за младос'
Станиша је живот посветио завичајним песмама. Његове песме су пуне чежње, туге, љубави и патње. У његове најпознатије песме се убрајају:
Лела Врањанка
Због тебе моме убава
Симбил цвеће
Отвори ми бело Ленче
Милкано
Петлови појев
Пуче пушка
Димитријо, сине Митре
Шано душо, Шано мори
Коштана
Теби певам ове ноћи
Заплела се коса девојачка
А куде си била, мори Каракоцо
Свако брине бригу своју
Познати је певач српске народне музике по интерпретацијама песама врањанског мелоса.
Станиша Стошић је заволео јужњачки мелос у Учитељској школи у Врању, где је свирао виолину, био солиста у хору и имао прве часове певања. Постоји заблуда да је Стошић био први мушкарац који је певао врањанске песме. У ствари, много пре Стошића, врањанске песме певао је и снимао нпр. Мијат Мијатовић. О својим почецима Станиша је рекао:
„Када сам се определио за певање, знао сам ко су ми били прадедови, шта су певали и шта значе корени. Ми смо тај појам заборавили, а он је јако битан у опстанку сваког народа. Певач треба да остане у границама свог завичаја.“
Станиша је први пут запевао 1963. године у Радио Београду, чији је остао дугогодишњи сарадник. Каријеру је градио широм република бивше Југославије и свету. Године 1966. Станиша је победио на фестивалу „Златиборски нарцис“ са песмом „Стојанке, бела Врањанке“.
Легендарну песму „Лела Врањанка“, Станиша је снимио 1972. године. Иако многи мисле да је ово изворна песма, аутор текста песме је Драган Токовић. Мелодија је оригинално грчка (песма Misirlou тј. у преводу Мисирка, Египћанка) и искоришћена је између осталог у филму „Петпарачке приче“, Квентина Тарантина.
Станиша се оженио у 43. години. По сопственим речима "супруга Љиљана и синови Стефан и Душан, су му уз пријатеље, били највећи иметак.".
Године 2007. Станиша је добио посебно доживотно признање Министарства културе Србије.
Преминуо је после дуге и тешке болести 7. априла 2008. године у Београду, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана.
Од 2009. године трг испред врањског музеја носи име по њему, а 2012. године испред музеја је постављена и његова биста.
Због својих интерпретација, Стошић је добио надимак српски Павароти.
Такође звали су га и "татко за јужњачки мелос."
Једном га је један ТВ водитељ најавио: "... Сада ће вам Станиша Стошић отпевати једну песму, а када Станиша Стошић пева, то је један мали час лепог певања за гледаоце, али и за многе певаче“.
Његови најзапаженији албуми били су:
Антологија врањанских народних песама
Моје најлепше песме и
Жал за младос'
Станиша је живот посветио завичајним песмама. Његове песме су пуне чежње, туге, љубави и патње. У његове најпознатије песме се убрајају:
Лела Врањанка
Због тебе моме убава
Симбил цвеће
Отвори ми бело Ленче
Милкано
Петлови појев
Пуче пушка
Димитријо, сине Митре
Шано душо, Шано мори
Коштана
Теби певам ове ноћи
Заплела се коса девојачка
А куде си била, мори Каракоцо
Свако брине бригу своју
"Ljubav ne daje ništa osim sebe i ne uzima ništa osim sebe."
kosovce3- Webmaster
Datum upisa : 29.08.2013Za broj objavljenih porukaZlatna HarmonikaZa broj kreiranih temaZlatan GramafonZa broj temaZlatan MikrofonZa broj lajkovaZlatan KljucZa broj prijatelja (Zahtev je prihvacen)Zlatna NotaZa broj poruka koje je clan videoZlatna zvezda
Datum rođenja : 01.09.1930
Trajce Radio Boem :: Narodna Muzika :: :: Biografije poznatih ličnosti :: :: S
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|