Goran Stojicevic Karamela - Biografija

Rođendan:21. 06. 1970.
Porodica:supruga i sin
Karijera:prvi nastup na radiju imao je 1987. godine; radio je u Indeksovom pozorištu; 1993. godine imao prvo video izdanje „Zlatno grlo”, pa 1995 „Školu za pevačice” 1 i 2, a 2001. „Šašavu akademiju”; pojavio se i u filmovima „Šećerna vodica” i „Zemlja mrtvih”; od 2005. na BN televiziji emituje se „Servis Karamela”, a od 2009. emisija „Preljubnici”, koja se sada zove „Balkanske prevare”
Zanimanje:imitator


Mini biografija:

Poznati imitator priča o tome kako su roditelji podneli to što je oblačio haljine, zašto se prvi put zaljubio posle tridesete, zbog čega sinu brani da gleda njegove emisije i otkriva koje je sve plastične operacije na sebi uradio

Odrastao sam u Požarevcu. Snimao sam reklame na kasetofonu, glumio voditelja i stalno maštao o tome. Bežao sam iz škole, neprekidno pričao na časovima, nisam mogao da zatvorim usta. Čitao sam i romane na času, i uvek sam bio vođa — počinje priču o sebi Goran Stojićević, koga svi znaju kao Karamelu.


— Počeo sam da imitiram u osnovnoj školi, i to ljude iz reklama. Posle toga je došla srednja škola, tada se već videlo da sam drugačiji od drugih. Drugačije sam razmišljao, drugačije se oblačio. Nisam hteo da budem uniformisan. Uvek sam se trudio da budem poseban. Na početku mi je mnogo pomogao Nikola Karaklajić iz Radio Beograda, gde sam imitirao. Tako sam sebi napravio i haos od života. Imitirao sam profesorku iz matematike koja me zbog toga bacila na popravni. Pustila me posle u avgustu. Sve se to dešavalo u četvrtoj godini i ja zbog toga nisam upisao akademiju i nisam otišao na glumu nego upišem žurnalistiku.




Da budem poznat

— Voleo sam glumu, ali mnogo više od toga imitaciju. Tada sam počeo da radim s Indeksovim radio pozorištem i to je bilo fenomenalno. Cela ta ekipa, Mićko, Bićko i ostali, to mi je mnogo značilo. A sve je počelo tako što je njih mrzelo da idu na neki nastup, pa sam ja išao umesto njih. Tada sam upoznao i Zanu Nimani i počeo da radim s njom. Od nje sam naučio zanat i jednu rečenicu koju nikada neću zaboraviti: „Pazi šta radiš, kad ti voda uđe u uši”, u prevodu, kada od popularnosti poludiš. Ona mi je to rekla kada sam počeo čudno i drugačije da se ponašam i prema njoj. Inače, ja sam još u srednjoj školi počeo da se potpisujem kao da dajem autograme i pitao društvo da li im se više dopada kada pišem ćirilicom ili latinicom — priča Karamela.


— Iz srednje škole i dan-danas imam jednog druga i jednu drugaricu. Čim sam upisao fakultet, preselio sam se u Beograd, ali za razliku od drugova i drugarica koji su se vraćali kući vikendom, ja sam ostajao u Beogradu jer sam želeo da budem poznat. Bilo mi je strašno krivo kada sam šetao od fakulteta do kuće zato što me niko ne gleda i niko ne zna. To je počelo da me nervira, pa sam se potrudio da uspem i ostvarim svoju želju.



Zmijin kostim



Odmalena je želeo da se bavi poslom koji je kod nas radila samo Biljana Ristić. U tome je imao podršku oca, ali majku je bilo sramota.

— Nikada nisam imao uzor. Postojala je Biljana Ristić, koja je radila strance, i postojao sam ja, koji sam radio domaće jer sam jednostavno mislio da to bolje prolazi kod publike. Uzor su mi bili Mira Adanja-Polak i pokojni Minimaks. Iako to možda ne deluje spojivo, ali to su ljudi koji su meni oduvek bili idoli.


Na pitanje kako su to roditelji prihvatili, odgovara:


— Ćaletu je to bilo super, on je to oduvek voleo iako je zlatar. Mama je ekonomista i bilo je to i njoj okej. Kod mame su malo-malo dolazili s pričama tipa: „Evo ti ga sin, nosi haljinu.” Nju je to nervralo i smetalo joj, pogotovo u takvoj sredini kao što je Požarevac. Ipak, imao sam podršku, od oca više jer je on duhovit i zanimljiv, i mislim da sam od njega to nasledio. Mada, i s mamine strane bilo je šoumena, njen brat bio je harmonikaš. Ima tu pomešane krvi.


Karamelin posao je specifičan, mnogi su imali razloga da se ljute, ali on kaže da je danas dobar sa svima.


— Imao sam mnogo teških trenutaka u poslu. Mnogo ljudi me je razočaralo, skidalo s televizije, i to je ono što me je bolelo. Ja mnogo pričam, delujem kao jaka ličnost, ali sam mnogo osetljiv i negde iznutra slab. Pola karijere sam radio iz inata. Nema s kim ne razgovaram, zapravo ja sam sa svima njima dobar, ne znam kakvi su oni sa mnom. Nema mnogo mladih koji bi mogli da se pohvale da su bili gosti Ceci Ražnatović na dve turneje, Lepoj Breni i Harisu Džinoviću gosti na koncertu. Biti gost njima isto je kao da sam rođen u Americi i da sam bio gost Madoni. „Škola za pevačice”, koju sam radio, izazvala je haos i tada se Zorica Brunclik mnogo naljutila na mene. Kasnije smo se pomirli i sada smo super. Nisu mi mnogo zamerali jer su znali — onaj ko nije popularan, njega Karamela ne imitira. A i nisam im ja kriv, one se toliko izlupetaraju po novinama i onda ja od toga pravim predstavu. One očigledno ne razmišljaju mnogo kada daju intervju, tako da je uvek bilo materijala za „uništavanje”. Nije to podsmevanje. Meni je Vesna Zmijanac davala svoj kombinezon. Rekla mi je: „Tebi bolje stoji, evo ti.”



Prva i poslednja

U jednom trenutku shvatio je da treba da počne da se bavi sobom, a onda i da se zaljubi.


— Postalo mi je sve bez veze jer je došlo do devalvacije posla kojim se ja bavim. Mene to više nije ispunjavalo. Nema tu nešto mnogo ni para, nema tu više tog nivoa kakav je bio ranije. Ranije su bili spotovi, imitacije, kostimi. Brena mi je govorila: „Moraš da izgledaš savršeno”, na šta sam joj ja odgovarao: „Da, naravno, neću da izgledam kao da sam iz picinog parka.” Ali, sada ljudi neće da plate tu garderobu, igrače, a ja neću da idem u blato posle toliko godina karijere. Eto, zato ja više ne imitiram, već s agencijom SAB VIP radim emisiju „Balkanske prevare”, koja ide na BN televiziji. Reemituje se u Makedoniji na nacionalnoj frekvenciji, i tamo ima odličan rejting. Odlično mi ide — kaže Karamela, a onda počinje priču o ljubavi koja mu se desila onda kada je prestao da juri karijeru.


— Prvi put sam se stvarno zaljubio pre ženidbe. Imao sam tada trideset pet godina. Mene je do tada samo interesovao posao i karijera. Onog trenutka kada sam prestao da razmišljam o karijeri i kada sam se posvetio sebi, na plaži, ispred kuće sam upoznao svoju sadašnju suprugu Milicu. Tako mi se desilo, a ljubav se desi ili ne desi. Do tada me ljubav nije zanimala i nije mi se dešavala. Jedino mi je Mira Škorić bila ljubav iz potaje, ali ona se udala. Ona je bila taj tip žene koji mi se dopada. Takva je moja Milica. Volim žene koje su energične, koje umeju da zamene sijalicu u kući, vrlo hrabre, vrlo mudre. Rekao sam to Miri Škorić, i to pred mojom suprugom. Nisam imao hrabrosti da joj pre toga kažem, jer mi se dopadala, a bila mi je mnogo dobra prijateljica. Kada sam joj to priznao, svi smo se smejali, vrištali smo od smeha. I dan-danas se Mira i ja zezamo na tu foru, a ona ima običaj da kaže: „Ej, Kari, Kari, što se nisam udala za tebe.”



Skriveno dete

— Moju ženu ne interesuje nijedan moj kolega ni koleginica. Ona želi da ostane anonimna. Naša odluka je da zaštitimo i dete, a ne da ga slikam kao mečku, kao neke moje koleginice. Ne želim da dete upućujem u svoj posao i u svoje ludorije. Moja Milica hoće slobodno da šeta ulicom, a ne da govore: „Evo je Karamelina žena.” Mnogo mi se dopalo to što nju sve to uopšte ne zanima. Imao sam ja tu i tamo devojke koje su me stalno zapitkivale: „A kakva je Ceca, a kakva je Brena?” Mene je to užasno smaralo i samo sam mislo: „Ako se ovakvom oženim, ceo život će da me ispituje kakav je ko iz javnog života.” Ne volim da imam ni takve prijatelje. Smara me to. E, moja žena nije takva.


Karamela je postao i otac. Kaže da ga je to šokiralo.


— Ja sam potpuna kontra od onoga što ljudi znaju i vide. Sramežljiv sam po prirodi. Pogubio sam se kada mi se sin rodio. Bilo me je strah da ga uzmem u ruke, da mi ne ispadne. Jako je teško vaspitavati dete i ne može svako da bude roditelj. Vrlo sam srećan što se tiče toga. Veliko je umeće vaspitavati dete. Moja supruga to mnogo više i bolje radi od mene. Ja to više radim kroz šalu i zezanje. Kad mu pričam Crvenkapu, žena mi kaže da nisam normalan jer od Crvenkape napravim porno-zvezdu.


— Ne dozvoljavam sinu da gleda moju emisiju, može samo da gleda crtane filmove. Ide u vrtić, ali ga samo supruga vodi. Ne želim da znaju ko mu je otac. Nisu deca zla nego su zli njihovi roditelji. Moram da ga štitim, bar dok je mali. Mislim da je bilo kakvo njegovo eksponiranje dok je mali besmisleno. Ali meni je sve to lakše jer imam jaku ženu pored sebe.


Inače, ona ne nosi firmirane stvari, nema komplekse kao ja. Milica je jednostavna osoba i zahvalna za život udvoje. Ne traži mngo i lako se održava.



Operacije

Za razliku od nje koja ne traži mnogo, Karamela je u životu probao razne stvari, pa čak i plastične operacije.


— Često umem da kažem: „Bože, ovo moje dete, kako je ono lepo, verovatno je na mene.” Tako se šalim na račun mojih plastičnih operacija. Nisam ja to radio zbog imitacije, već sam perfekcionista. Znaš, kad mi majka priroda nije dala lep nos, onda lepo odem i sredim ga, pa onda stanem ispred ogledala i kažem: „E, sad mi fali još ovo i ovo.” Mnogi su mi rekli da nisam normalan što to pričam. Operisao sam nos, uši, kapke. Nisam stavio silikone u usne, to svi misle, ali videćete na fotografijama iz detinjstva da nisam uradio usta. Imao sam jedan saobraćajni udes i tada sam uradio nos. Kod Partizanovog stadiona udario sam u banderu jer je bila ledena kiša, a onda sam imao problem s kapkom. Botoks imam, to danas nema ko ne radi. To sad svi stavljaju, to ti je kao da ideš u prodavnicu. Traće kraje nego tretman kod kozmetičara. To je taj moj perfekcionizam. Moja žena ne voli ništa od toga. Ona je prirodna. Ne voli to i ne voli kada lupetaram o tome. Ona je ekonomista, nije iz te priče i prava je osoba za mene, da me spusti kad god treba.