Misa Markovic - Biografija

MIŠA MARKOVIĆ, poznati pevač i kompozitor
(Beograd, 19.09.1949 - 23.09.2020)


Kad bih mogao
Da zaustavim vreme
Da mu stanem na vrat
Ti ideš, odlaziš
Voz ti kreće za sat
ŠTA ĆEMO SAD...


"Počelo je 1971. godine.

SINGLOVI: Muzika ostaje, Zbog tebe — Festa, Ti nisi moje sunce, Sunca će i dalje biti, Zašto živiš sama, Neću te tražiti, Više nema, Pusti me da živim, Pitam te da l' me voliš, Poljubi me, Nismo više ono što smo bili.

TRI LP PLOČE: Miša Marković, Sunca će i dalje biti i Mi se čudno razumemo.

Četrnaest singl ploča i isto toliko hitova. To je bilans osmogodišnjeg beogradskog pevača i kompozitora Miše Markovića."

Novembar, 1979. godine


Miša Marković je istaknuti umetnik, pevač i kompozitor.

Šezdesetih godina, pojavom Bitlsa i prvih rok grupa na našim prostorima, počinje da se bavi muzikom kao pevač, gitarista i kompozitor rok grupe "Mladi lavovi".

Godine 1971. na Omladinskom festivalu u Subotici započinje profesionalnu pevačku karijeru. U periodu između 1971. i 1982. godine snimio je oko 47 ploča, sarađivao je sa najeminentnijim kompozitorima tog vremena, među kojima su bili: Arsen Dedić, Nikica Kalođera, Aca Korać, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Kemal Monteno, Boris Bizetić...

Bio je jedan od najtiraženijih pevača diskografskih kuća, PGP — RTB i Studija B. Prodao je preko milion ploča i učestvovao na mnogim festivalima kao što su: Beogradsko proleće, Hit leta, Mesam, Hit parada. Pesme koje je pevao bile su u vrhu svih top lista tadašnje Jugoslavije. 1972. godine, osvojio je prvo mesto na Beogradskom proleću u kategoriji starogradskih pesama i romansi sa pesmom "Susret" Đorđa Karaklajića. Hitovi kao što su: Ti nisi moje sunce, Fešta, Muzika ostaje, Ja te zovem, Sunca će i dalje biti i mnogi drugi i danas su rado slušani. Kako je od početka svoje karijere odlučno branio stav po kome je nacionalna muzika ona koja je bazirana na folkloru, 1982. godine, napušta pevačku karijeru i definitivno se posvećuje kompozitorskom radu u folk muzici. U narednih trideset godina proglašavan je više puta za kompozitora godine, a njegove pesme za pesme godine. Sarađivao je sa najznačajnijim izvođačima folk muzike: Miroslav Ilić, Hanka Paldum, Vera Ivković, Merima Njegomir, Lepa Lukić, Toma Zdravković i dr. Prodao je preko sedam miliona ploča, a njegove najpoznatije pesme su evergreen hitovi novokomponovane muzike: Srce je moje violina — Lepa Lukić, Ej, Branka, Branka — Toma Zdravković, Šta će mi šalvare — Vera Ivković, Jutro je — Nada Topčagić, Pamtim još — Hanka Paldum, Lažu da vreme leči sve — Miroslav Ilić, Ruzmarin — Merima Njegomir, Kunem ti se životom — Vesna Zmijanac, Recite mu da ga volim — Lepa Brena... Prodao je preko šest miliona ploča.

Dobitnik je mnogih nagrada od kojih su najznačajnije: "Estradna nagrada Srbije" "Priznanje za ukupan doprinos Srpskoj folk muzici" Povelju za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva na polju džeza, zabavne i rok muzike", pet puta je proglašavan za kompozitora godine, a njegove pesme za pesme godine. Smatra se pionirom moderne folk muzike u Srbiji, čitavo njegovo stvaralaštvo bazirano je na nacionalnoj tradiciji. Ima priznat status radio pevača i bezbroj trajnih snimaka za Radio Beograd. Pored muzike, diplomirani je dizajner, piše pesme za najmlađe, poznata je njegova knjiga za decu "To ima veze" u izdanju "Dečjih novina" iz Gornjeg Milanovca, (koja je prodata u, tada fantastičnih, 5000 primeraka). Završava drugu knjigu pesama za decu "Od pra čoveka", a u pripremi je i roman "Ovo je pakao".

Istaknuti je umetnik, živi i radi u Beogradu.


Festivali

Beogradsko proleće:
Više nema, Beogradsko proleće '76
Pitam dal' me voliš, Beogradsko proleće '77
Znaš šta, Beogradsko proleće '79
Gospođice do viđenja, Beogradsko proleće '82

Hit parada:
Zašto živiš sama, Hit parada '75
Pusti me da živim, Hit parada '76

Jedanaesti festival vojničkih pesama:
Sin armije, '72

Hit leta:
Poljubi me, Hit leta '77


TI NISI MOJE SUNCE

Pamtim šetnju pored mora
noćas podseća me sve
na susret naš, na sumrake
što želim da vratim.

Ti nisi moje sunce ni moj san,
ti nisi moje jutro što rađa dan
opijaju me druge ljubavi
al' kao da si uvek sa mnom ti...

I prati me tvoj osmeh i tvoj glas
i muzika što još je deo nas,
deo nas...

Pitam se, kako da te nađem
da ponovo kao nekad što si,
zaboraviš nežan dodir svoj
na mom dlanu, u kosi...



ČUVALA ME POLICIJA OD OBOŽAVAOCA

Miša Marković davnih 70-ih godina važio je za jednog od najpopularnijih pevača. Bio je jedan od najtiražnijih izvođača diskografskih kuća, PGP RTB i Studija B. Prodao je više od milion ploča i učestvovao na mnogim festivalima.

Miša je sarađivao sa najvećim kompozitorima tog vremena, među kojima su bili Arsen Dedić, Nikica Kalođera, Aca Korać, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Kemal Monteno, Boris Bizetić. Posle pevačke karijere okrenuo se komponovanju, a uradio je brojne hitove za mnoge poznate zvezde, Tomu Zdravkovića, Vesnu Zmijanac, Veru Ivković, Lepu Lukić, Gocu Lazarević, Lepu Brenu i brojne druge.

I dan-danas se pevaju njegove pesme "Šta će mi šalvare", "Ej, Branka, Branka", "Recite mu da ga volim", "Oj, Srbijo, lepotice", "Kunem ti se životom", "Srce je moje violina", "Vidovdan"...

ŽESTOKI MOMCI

— Rođen sam i odrastao u samom srcu Beograda u ulici Narodni front. Moji roditelji majka Božana i otac Nedeljko meni i bratu su pružili svu ljubav ovog sveta. Majka je iz okoline Čačka, a otac iz okoline Užica. Iz svojih rodnih mesta doselili su se u Beograd. Od malih nogu interesovala me je muzika i već sa 13, 14. godina imao sam bend Mladi lavovi. Tada se tačno znalo koji orkestar svira u kom delu grada i restoranu. Elipse su recimo držale gradski podrum, a mi smo svirali na Umci i u Obrenovcu.

Bio sam pevač i gitarista u bendu i to je tada bila velika stvar. Muzičari su bili veoma popularni i tada su bile popularne te igranke koje su i te kako bile posećene. Kasnije me je zainteresovalo slikarstvo, tako da sam se dvoumio između muzike i dizajna.

Ipak, završio sam dizajn, ali ljubav prema muzici je prevladala. Inače, živeo sam u jednom kraju koji je u to vreme bio poznat po mangupčićima. Bio sam lepo vaspitan i trudio sam se da pobegnem od svega toga, ali to je bilo veoma teško. Video sam i tu drugu, mračnu stranu života, jer sam hteo ne hteo morao da se družim sa mangupima. Tada su bili poznati žestoki momci Buca Al Kapone, Sloba Globus i drugi i prosto sam bio primoran da se družim sa njima. Sve je bilo na ivici žileta, na koju ću stranu otići, tamo ili ovamo. Na sreću, otišao sam na pravi put i to zahvaljujući mojim roditeljima koji su bili toliko požrtvovani za mog brata i mene, da nismo mogli da ih razočaramo.


ŠETNJA U SLOVENIJI

— Poslao sam pesmu na Omladinski festival u Subotici 1971. godine i tako je počela moja pevačka karijera, koja je trajala više od 10 godina. U dva navrata imao sam veliku popularnost, prvi put kada sam pevao hitove Borisa Bizetića, a drugi put 1979. godine. Doživeo sam nešto što malo koji pevač može da doživi. Pošto sam počeo kao roker, počelo je nešto da me kopka pošto je naša muzika bazirana na folkloru. U stvari od početka karijere odlučno sam branio stav po kome je nacionalna muzika ona koja je zasnovana na folkloru.

Tako sam 1982. godine napustio pevačke vode i definitivno se posvetio kompozitorskom radu u folk muzici. Rekao sam sebi neću više da pevam i stavio tačku. Prva pesma koju sam napisao bila je za Veru Ivković, "Šta će mi šalvare" i postala je veliki hit, a ova predivna pevačica je maestralno otpevala. Rano sam osetio šta znači biti popularan, ali mene to nije interesovalo. Uvek sam išao tom parolom da moje delo treba da ide ispred, a ja da ga pratim. Malo sam se pojavljivao u medijima, jer se nisam nešto ni gurao. Radio sam svoj posao i to mi je bilo dovoljno.

— Roditelji su me stalno pitali kada ću da počnem da radim kao dizajner, jer me je čekalo to mesto u štampariji u Beogradu, gde je radio i moj otac. Mama i tata su bili ta generacija za koje muzika i pevanje nije bilo zanimanje, nešto što može da obezbedi egzistenciju. Kada su videli kako sam se dobro snašao u muzici i kako radim, podržali su me. Što se tiče te popularnosti, uvek mi je prijalo da imam dobru pesmu i da me ljudi vole zbog pesme, a ne zbog mene kao pevača. Bio sam srećan što se dešavalo da me ljudi ne prepoznaju na ulici. Ta popularnost može da bude interesantna neko vreme, ali počne čoveku da smeta. Mene recimo nisu znali u Sloveniji, pa smo tako Boris Bizetić i ja lepo šetali ovom zemljom kao bilo ko drugi. Sećam se kako mi je jednom rekao: "U, čoveče, kako je ovo lepo što te niko ne poznaje".

MUZIKA I POLITIKA

— Moju karijeru obeležile su turneje, koje su bile nezaboravne. To je bilo nešto fenomenalno i zaista treba doživeti. Imao sam hitove i punio sale, posebno u manjim mestima i gradovima. Obišao se sve gradove i mesta po Srbiji, Kragujevac, Kraljevo, Valjevo, Kovačica... Uvek je morala da bude prisutna policijska patrola, koja me je pratila, jer kako me vide, tako nagrnu svi obožavaoci. Traže autogram, hoće da me dotaknu, da razgovaraju sa mnom. Ono što i danas prati muzičare iz Beograda, bilo je i tada, a to je da sam najmanje bio popularan u rodnom gradu. I tada je bilo klanova, kao i to da su muzičari iz drugih krajeva bivše Jugoslavije bilo zastupljeniji od nas. Isto je to i danas. Mi nismo mogli da priđemo Zagrebu, a oni su na velika zvona dolazili u Beograd. Evo samo nekih od primera. Recimo festival Beogradsko proleće, od 25 učesnika, 16 je sa strane, a tek desetak iz Srbije. Zagrebački festival nijedan izvođač iz Srbije. Na Splitskom festivalu evenutalno se pojavi Miki Jevremović, koji je sarađivao sa hrvatskim muzičkim radnicima. U Beogradu se prošeta neki hrvatski ili bosanski pevač, ovi odmah slikaju, pa naslovne strane. A ja sam morao da čekam po dve-tri godine da neko objavi članak o meni, a kamoli naslovnu stranu da dobijem. U to vreme pevači nisu imali reklame, a bili smo popularni.

— Nekada je odnos prema pevačima bio mnogo drugačiji. Bilo je više uvažavanja i poštovanja. Kada bi došli u neki grad da održimo koncert, obavezno bi nas primio predsednik opštine. E, kasnije se to sve počelo srozavati, jer je počeo svako i da peva. Pevači i to uglavnom narodne muzike loše su se ponašali. Jedino kod nas postoji podela na mlade i starije pevače. Pa Madona ima 56 godina i niko ne kaže: Vidi one matore babe kako peva. A, kod nas čim pređeš neke godine, mator si i ne valjaš. Sećam se kada je Đorđe Marjanović bio kod mene, čovek je plakao i tada mi se žalio da nije mogao da napravi koncert u Domu sindikata. Počeli su da ga zovu tek kada je oboleo, i daju mu nagrade za koje čovek i ne zna za šta su.

ĆERKA I GITARA

— Često sam pevao u Domu sindikata i to su bili neki susreti pevača. Išao sam pešice do trga Nikole Pašića, jer sam živeo u centru grada i jedva bih prišao jer je toliko naroda došlo da me sluša da sam se jedva probio. Inače, od obožavatelja nisam mogao da odem ni do novinarke, koja je bila na ćošku moje ulice. Tu su bile tri škole, i čim me vide da izađem iz kuće, nagrnu prema meni. Naravno bilo je tu puno obožavateljki, i to je sve deo posla i sve to imponuje do jedne određene granice.

— Sasvim slučajno sam upoznao suprugu Snežanu, i to na nastupu u Makarskoj. Svidela mi se odmah, a kupilo me je to što ona nije znala ko sam ja. To mi se mnogo dopalo. Uopšte je nije interesovalo ko sam i šta sam, kao i to što ona nije iz tog sveta. Snežana je diplomirani ekonomista. Bilo mi je bitno da nađem ženu koja će biti dobra majka, domaćica, jedno normalno biće. Imamo ćerku Sanju, koja ima 29 godina i ona se ne bavi muzikom. Kad je bila mala, u jednom ćošku stana bila je gitara i ja sam molio Boga da je ne uzme u ruke. Znajući kakva je ova moja profesija, posebno za žene, srećan sam što nije krenula mojim putem. Sanja voli muziku i umetnost, ali nema dovoljno talenta da se i bavi njome.


NIŠTA NJE KAO PRE Miša ističe da danas ništa nije kao pre i da se pojavilo dosta pevača, kojima nije bitan kvalitet rada.
— Danas imamo gomilu pevača, a da se ne zna za njihovo delo. Stalno su u novinama i na razne druge načine privlače pažnju, osim pesmom. Ima pevačica koje pevaju po 10 godina, a da se ne zna nijedna njihova pesma. Mi nismo imali nikakvu reklamu, a bili smo popularni. Recimo sviđa mi se kako radi Goran Bregović, koji je rok preveo na našu narodnu muziku.

PESMA GODINE Mišin kvalitet dokazale su i brojne nagrade koje je dobio: Estradna nagrada Srbije, Priznanje za ukupan doprinos srpskoj folk muzici, Povelja za doprinos razvoju muzičkog stvaralaštva na polju džeza, zabavne i rok muzike, pet puta je proglašavan za kompozitora godine, a njegove pesme za pesme godine.

TEŠKA SARADNJA — I dalje komponujem i radim punom parom. Spremam neke nove pesme. Biram sa kim radim i nema potrebe da radim sa bilo kim. Ovi mladi su danas užasno teški za saradnju. Ne znam o čemu se radi. Veoma su problematični i za sve ovo što se dešava u muzici su manje krivi kompozitori nego pevači. Kradu se grčke, turske pesme. Oni koji dobro rade, dobri su i za saradnju. Oni koji su sumnjivi sa svojim delom, problematični su. Super sam sarađivao sa Lepom Lukić, Tomom Zdravković, Verom Ivković i drugim velikim imenima naše narodne muzike. I to je bilo milina za rad.

KNJIGE ZA DECU Marković se smatra pionirom moderne folk muzike u Srbiji, a čitavo njegovo stvaralaštvo bazirano je na nacionalnoj tradiciji. Ima priznat status radio pevača i bezbroj trajnih snimaka za Radio Beograd. Piše i pesme za najmlađe.
— Prvu knjigu koju sam napisao je "To ime veze" u izdanju "Dečjih novina". A sada završavam drugu knjigu pesama za decu "Od pračoveka do današnjeg veka" i to je po meni kapitalno izdanje i radim istoriju sveta u formi pesama namenjenih deci, koje su poučne i šaljive. U pripremi je i roman "Ovo je pakao", ali o tom potom.

S. Đurić | 19.09.2014. | Vesti online

"RAZOČARALA ME RADA MANOJLOVIĆ"

Miša Marković (64), nekada poznati pevač, a danas cenjen kompozitor nedavno je u Grandu sreo Radu Manojlović. Kad je čula kolaž njegovih hitova koje već decenijama pevaju najpoznatiji pevači, ona nije mogla da veruje da ih je on napisao. Mnoge od tih hitova i sama često peva na nastupima kad hoće da zagreje atmosferu do usijanja.

Miša Marković, nekada pevač sa zavidnom karijerom, a već tri decenije kompozitor, koji je prodao nekoliko miliona ploča sa svojim pesmama, kaže da ga je mlada pevačica na kraju razočarala.

— Ako, kako mi je rekla, peva moje pesme "Jutro je", "Srce je moja violina" i ostale, ako na njima uzima pare, logično bi bilo da se zapita ko je čovek koji je komponovao te hitove i da mi se obrati! Po zdravoj logici, trebalo bi da od mene traži pesme. Ali, ne, pevači uporno snimaju budalaštine, a posao prave sa mojim pesmama. Ne mogu to nikako da shvatim. Imam mnogo sjajnih pesama za koje mogu da potpišem da su hitovi veći od "Jutra" i "Violine", ali nema ko da ih peva — kaže Marković i priznaje šta ga to najviše nervira.

— Dobijem ospice kad čujem od pevača priču o krizi autorstva. Kad sam ja bio pevač, ni u ludilu nisam mogao da kažem da nema dobrih pesama, ako ih nisam potražio od Bate Kovača, Đorđa Novkovića ili nekog proverenog kompozitora.

Ako već ne traže pesme od vas, zašto ih vi njima ne ponudite?

■ Nudio sam Radi pesme pre godinu dana. Bila mi je simpatična, kupila me je pričom da je dete sa sela, da je rano ostala bez majke, da ocu zida kuću. Napravio sam specijalno za nju veselu, štos pesmicu. Bila je kod mene, čula pesmu, oduševila se. Pričala mi je tome kakve joj gluposti nude, kakvi su neki kompozitori. Ali, kad je otišla, nikad mi se više nije javila. Bar da kaže da neće pesmu, pa da znam da od tog posla nema ništa. Uzalud sam joj slao poruke, nije odgovarala. A onda na televiziji vidim i čujem da je snimila baš pesmu za koje mi je pričala da je grozna. I to od autora koga je kod mene opanjkavala!

Ljuti ste zbog toga?

■ Nisam ljut, samo me je Rada mnogo razočarala. Imam averziju prema ovim mladim pevačima jer mnogo lažu. Ne javiti se nekom posle dogovora za mene je nepristojnost i nevaspitanje, a ja ne mogu da trpim ničije nevaspitanje. Devojka se upropašćava snimajući gluposti. Uzvezdila se bez pokrića, nema hitove. Strašno je kako pevačice ne umeju da iskoriste medijsku pažnju. Stalno vise po televiziji, a nemaju šta da pevaju. Nemam pojma šta je s njima i zašto ne razmišljaju. Ne znam, možda su u pitanju neki klanovi... Činilo mi se da ću moći da radim sa onim malim Milanom Stankovićem, ali i on je daleko od toga što sam mislio da jeste. On je u nekom svom filmu, umislio je da je svetska zvezda.


VERKA BIRA — POGREŠNO Danas ima više pevača nego ikad, a vi kažete da ne možete nađete ko će pevati vaše pesme.
■ Nikad nije bilo lako sa pevačima. Pre mnogo godina, pozove me Vera Matović i kaže da joj se smučilo da svi zovu seljačkom pevačicom, pa bi da se oslobodi te "etikete". Tražila je da joj napravim modernu pesmu i ja joj napišem "Recite mu da ga volim". Odem kod nje, skuva Verka kafu, pa mi kaže da pustim pesmu, da je čuju njen muž Raca i ona. Upitam je ko joj je birao pesme zbog kojih je zovu seljačkom pevačicom, a ona kaže: "Raca i ja!" Pa, šta onda ima da bira. Popio sam kafu i otišao. Nisam joj ni dao ni da čuje pesmu, već sam je poslao Breni koja je s njom odlično prošla — priča Marković.

V. Tasić | 27.08.2014. | Vesti online
Preuzeto sa riznicasrpska.net