Od mnostva dobrih harmonikasa koji su u poratnim godinama pa sve do danasnjih dana delovali na jugoslovenskoj estradi treba posebno izdvojiti Budimira - BUCU Jovanovica koji svojom prelivajucom, raspevanom svirkom cini njegovo sviranje prepoznatljivim cak i onda kada se cuje u orkestru. To kako Buca Jovanovic prebira po dirkama to je nesto drugacije od moravskog Mijinog stila - to je meraklijski obrenovacki stil.

Budimir BUCA Jovanovic nije gradio solisticku karijeru harmonikasa vec je pretezno nastupao sa svojim orkestrom kojim je uspeo da stvori svojevrstan simfonijski nacin muziciranja. Njegovi aranzerski poduhvati sa neobicnim, ali veoma prikladnim harmonskim resenjima ucinili su ga poznatim u diskografskom svetu.

Mnogi izuzetni pevaci su proizasli ispod skuta Buce Jovanovica. Dovoljno je samo spomenuti Boru Spuzica Kvaku, Sabana Saulica i Azeminu Grbic pa da se shvati kavo je cudo sa njima ucinio u svetu diskografije!

On je jedan od retkih harmonikasa koji tako dobro poznaje svet nota i u njemu se nalazi na maestralan nacin. Note je naucio vec u prvim godinama svog druzenja sa harmonikom, a tome ga je naucio harmonikas starije generacije Dzoni Gavrilovic, kako Buca sam posteno tvrdi odajuci na taj nacin starom majstoru duznom postovanja.