Jovica Petković, čuveni harmonikaš nedostižne tehnike, tekstopisac i aranžer, rođen je 1. septembra 1927. godine u Smederevu. Taj virtouzni harmonikaš ostvario je biserne arije u fonoteci Radio Sarajeva. Nije bio učenik legendarnog Krnjevca već Drage Keca. Sreli su se u smederevskoj kafani "Kod Voje Petkovića", za vreme gostovanja ovog, takođe čuvenog harmonikaša. Tada je postao njegov učenik.

Mnogima nije poznato da je Jovica Petković pre svoje muzičke karijere bio sportista, izvrstan bokser, čak prvak u velter kategoriji. Tek kasnije zanela ga je čarobna harmonika uz koju ostvaruje svoj muzički san. Taj izvanredni harmonikaš i kompozitor ostvario je mnoštvo dela za sva vremena. Njegova životna kompozicija je "Da sam ptica" (tekst: M. Mujezinović) a pesmama, "Smederevo, grade od starina" i "Smederevska jesen dođe", odužio se svome rodnom gradu.

Karijeru je počeo u Beogradu, svirajući po uglednim restoranima. Njegov uspeh i slava doveli su ga 1955. godine i do Sarajeva. Radio Sarajevo osnovano je 1945. godine. Muzika se izvodila uživo. Uglavnom su se pevale ratne, partizanske i narodne pesme. Sveukupan broj pesama koje su se u to vreme mogle čuti na Radio Sarajevu, bio je više nego oskudan. Tražili su nove melodije, pevače i muzičare. Bilo je uobičajeno da novi pevači i muzičari pišu a kasnije i interpretiraju vlastite pesme. Komisija koja je bila zadužena za prijem muzičara, bila je zadovoljna Petkovićevim talentom ali je morao naučiti note pošto nije bio muzički školovan. Prvu saradnju započeo je sa Zaimom Imamovićem. u Sarajevu je proveo je 35 godina. Nastupao je kao solista a kasnije kao šef Narodnog orkestra RTV Sarajeva.

Svirao je dugmetaru, "tešku". Za vreme svoje karijere promenuo je svega tri harmonike. Svirao je majstorski, lepo i osećajno. Poznavaoci njegove muzike znaju da se fantastično snalazio na njoj i da skoro nikada nije grešio. U svoje vreme važio je za harmonikaša sa nedostižnom tehnikom te su ga mnogi kopirali.

Za vreme rata otišao je u Beč gde je imao svoju školu i radio na politehničkoj akademiji. 2007. godine doživeo je moždani udar od kojeg se dugo oporavljao. Živi u Beču, u staračkom domu.



Kada je na jugoslovensku estradu stupio Jovica Petkovic — kao da se dogodila eksplozija! On kao tornado tutnjao je nekoliko godina na radio-talasima i estradi prateci vrhunske pevace kakvi su bili Safet Isakovic, Zaim Imamovic, Zehra Deovic, Nada Mamula... Njegovi cuveni pasazi-forspili izmedju pevackih strofa postali su prave muzicke minijature; te njegove cuvene improvizacije koje na sceni bacaju u zasenak pevaca, cesto je publika pozdravljala na otvorenoj sceni freneticnim aplauzima. To Petkovicevo sviranje bilo je prava provala ritma, dinamike i improvizacije do opijenosti i potpunog zanosa na sceni! U pocetku svoje sviracke karijere i Petkovic je tezio za tim da svira kao Mija Krnjevac, pa je prema tome i on izasao "ispod Mijinog skuta", ali se on od toga uticaja otrgao i ohrabrio na sopstveni put bravurozne improvizacije kao ni jedan harmonikas pre njega. Istina je i to da je on posao od stila koji je nasledio od svoga "majstora" Drage Keca, ali to kako on plete kola i improvizuje melodije, to je njegova licna specijalnost. To je nesto sto je kod Jovice sasvim samorodno. Niko pre njega nije tako ravnopravno svirao obema rukama na harmonici. Zacudjujuce je kako se njemu kiks nije mogao desiti i kako uvek uspe da svoju majstoriju sprovede do kraja besprekorno precizno i cisto!

Iz rodnog grada Smedereva putevi su ga odveli u Beograd gde je prvi angazman imao u letnjoj basti "Toplice" (Cubura). Tamo ga je doveo onda renomirani kafanski pevac Filip Maksimovic pa bi se moglo reci da je on pogurao Petkovica na put slave. Naravno, mnogo je ljudi zasluzno i za kasniji Petkovicev uspeh, ali najpre treba da zahvali svom izuzetnom talentu i "nervu" koji je za sviranje na harmonici imao.

Iz Beograda je put kafanskog sviraca odveo u Sarajevo. Tu ga je medju prvima cuo pevac Zaim Imamovic i na njegovo sviranje skrenuo paznju merodavnima na Radio Sarajevu koje je upravo te godine proradilo. Harmonikas takvih mogucnosti je u to vreme Radio Sarajevu bas bio potreban. Na audiciji je glatko prosao, ali je nekoliko godina tavorio drzan u prikrajku konzervativnom shvatanjima muzickih urednika koji nisu imali razumevanja za Petkovicevo izvodjenje. On je strpljivo ucio muziku i "sricao" muzicka slova slusajuci neprestane pridike muzickih sefova.

Kada su naisli sjajni dani diskografije i estrade Petkovic se oslobodio postepeno tih stega pa je konacno iz njega provalio njegov temperament. U medjuvremenu je sistemskim radom danima "kopao" pa stekao silnu tehniku te je mogao na svom instrumentu da izvede skoro sve sto taj instrument tehnicki moze. Sa pojavom Jovice Petkovica harmonikasi su dobili novog idola! Na hiljade harmonikasa sirom Jugoslavije "skidali su" sa ploca Jovicu Petkovica. Tako je nastala nova orijentacija harmonikaskog sviranja — tako je nastao stil Jovice Petkovica!