Goca Bozinovska - Biografija




Goca Božinovska je rođena 16. januara 1965. godine u selu Samaila. Osnovnu školu je završila u Kraljevu gde je imala i prvi nastup u kulturnom centru Abrašević.

Posle završetka srednje škole sa porodicom se seli u Beograd.

Zajedno sa Vesnom Zmijanac počinje da peva u kafani Lipovački cvet. Njen izgled i glas su privukli dosta pažnje te ju je Šaban Šaulić pozvao da pevaju zajedno.

1984. godine je rodila ćerku Jelenu te je muzičku karijeru zapostavila na neko vreme.

Njen povratak beleži duet sa Halidom Muslimovićem. Takodje pored Ćerke Jelene ima još jednu ćerku Zoranu i sina Mirka.


Mene mama nije htela, išla je tri-četiri puta kod nadrilekara u selu da je „gnjave”, kako oni kažu. I kad je trebalo da izbaci plod, Morava je nadošla i nije mogla ponovo da ode kod nadrilekara. Tako je odlučila da rodi, ali živela je u strahu da će to biti oštećeno dete. Bio je ogroman sneg kad je počeo porođaj, voz je kasnio i ona se porodila u vozu. Pomogao joj je kondukter i još jedna žena. Umotali su me u njenu maramu i kondukterov šinjel. Bila sam petnaest dana u izolaciji, samo su me donosili mami na podoj. Četvrtog dana mi je probušila uši i uvukla crvene konce. Doktor je poludeo. Tako je moj život čudno krenuo — početak je neobične biografije pevačice Goce Božinovske.


Prve pare
— Nisam rasla u izobilju, više nisam imala nego što jesam, tata je radio, mama je bila domaćica. Išla sam u komšiluk da gledam televiziju. Razmišljala sam kako ću jednog dana lepo živeti, završiti velike škole i otići iz sela u Beograd, nisam osećala da tamo pripadam. Bila sam namazana već kao dete. Pevala sam od malih nogu, govorila sam da ću biti naslednica Lepe Lukić, pisala sam joj pisma, kako bih volela da me usvoji, da mi ona bude majka. Ispričala sam joj to mnogo godina kasnije u Kanadi, umrla je od smeha.



- Moja majka je lepo pevala, ali joj otac nije dozvoljavao da bude pevačica, to je bilo ozloglašeno zanimanje. I moji su se protivili jer sam iz kafane išla pravo u školu. Tata je govorio da prvo završim školu, ali ja sam morala da pevam. Porasla sam tek u 17. godini, u osmom razredu bila sam najmanja, bez grudi, kao ružno pače, mršava. Jednom su mi se dok sam vozila bicikl zavezala creva od gladi, nikad nisam volela da jedem. Kasno su mi i hormoni proradili, ali odjednom sam se pretvorila u lepu devojku. Sve mi se brzo desilo, ono o čemu sam maštala u detinjstvu ostvarilo se preko noći.
Prve pare zaradila je u kafani „Kod Ruže”, na izlazu iz Kraljeva. Imala je alternativu: da pere sudove zbog neplaćenog računa ili da pevanjem izgladi sukob.

Starija sestra vodila me je sa sobom da bi ona mogla da izađe. Neki drugari pozvali su nas na piće, ali nisu imali da plate. Bila sam u šortsiću, taman se zadevojčila. Kad sam zapevala s orkestrom, izgledalo je kao da sam rođena s mikrofonom, digla sam kafanu na noge. Gazdarica mi je odmah ponudila posao. Od zarađenih para prvo sam kupila šoljice za kafu, pa ćebe. U početku sam krila od roditelja da pevam u kafani, a onda je počela frka jer sam svako veče nekud išla. S orkestrom sam išla u Vrnjačku banju, gde sam pevala do dva ujutro, u pola pet sam imala voz za Kraljevo, pa pravo u školu. Svaki drugi dan tata je dolazio u školu s komadom crnog, isečenog creva da mi pripreti i obruka me pred đacima. Noge bi mi se odsecale. Dešavalo se da dođem u pet ujutro direktno sa svadbe i čekam da se otvori škola, u međuvremenu malo odremam, tašna mi posluži kao jastuk. Kad sam završila školu, tata me je prijavio na biro, hteo je da imam državni posao. Kad su me pozvali na razgovor za posao, plakala sam i tresla se, rekla sam da želim samo da pevam. Nikad me više nisu pozvali, a tata se pomirio da nikada neću raditi u državnoj službi.

Ibarska magistrala



Kafane duž Ibarske magistrale bile su svojevremeno regrutni centar mladih pevačkih nada. Tu je karijeru nastavila i Goca.

Pevala sam kod Loće, imala sam kod njega i sobu, a posle me je Vesna Zmijanac primila da živimo zajedno. Sve što sam naučila, naučila sam od nje. Tada mi je sve lepo stajalo, isečem pantalone, napravim šorts, kad me vide, kolona automobila se zaustavljala. Gazda više nije uzimao zvezde jer sam pravila bolji posao od njih. U Beograd sam došla s Radetom Vučkovićem, koji me je video u toj kafani gde sam pevala. Između nas se desila veza, lepo je izgledao, stariji je od mene 14 godina. Snimila sam prvi LP, a u osamnaest i po sam rodila Jelenu, nisam ni bila svesna šta mi se dešava. Dete ima dete.


Mojoj mami je unuka bila najveća radost. Rekla mi je: „Ti, sine, radi, mlada si, nemoj da prekidaš.” Rade se nije bunio. Jelena je imala tri meseca kada ju je moja majka uzela i odnela u selo. Svaki vikend odlazila sam da je vidim, natovarim se stvarima, pa u autobus. Ona je toliko navikla na baku da su velike muke bile kad je trebalo da je upišem u prvi razred. Obe su plakale. Majka je govorila: „Nemoj mi uzimati dete”, a Jelena se zacenila: „Neću, majko, s tobom.” Ostala je kod bake dok nije završila osmi razred, tada joj je Beograd bio interesantniji i prelazak nije bio bez problema. Rade i ja smo se rastali posle tri godine braka, ali smo ostali u super odnosima. Muškarci su se tada lomili oko mene, ali sam to vrlo malo koristila. To je takvo vaspitanje, nisam smela da uzmem ni parfem, mislila sam da me to obavezuje na nešto. Koliko sam bila glupa, ali nije mi žao, bolje je što je išlo takvim tokom. Da mi je onda bila ova pamet, mnogo bih bolje prošla u životu.
Šijan



Tri godine posle razvoda, u 24. godini, upoznala je Zorana Šijana, žestokog momka iz Surčina. Sudbonosni susret desio se na plaži u Herceg Novom.
— Bio je mnogo dobar frajer, sve devojke okretale su se za njim, a muškarci su zurili u mene. „Paz’ da ne izgoriš”, rekao mi je. Ništa nisam znala o njemu, a ni on meni. U momentu se zaljubio u mene. Tu noć smo izašli i moralo je da se desi da završimo zajedno. Otišao je kući, a nije mi ni broj telefona tražio. Rekla sam svojoj drugarici Zlati Petrović: „Zaljubila sam se. Ovaj čovek da me pita da se udam, odmah bih rekla da.” Zoran je znao da se vraćam u četvrtak i čekao je sve avione od ujutro, a kad me je video, napravio se da je tu kao slučajno. To veče sam zvala mamu i izmislila nešto zbog čega se neću vratiti kući. Oko pet ujutro bili smo još budni kada me je pitao da li bih se udala za njega. Pomislila sam: „Šta ovaj misli, da sam neki mentol? Je li moguće da me neko zaprosi posle dve noći?” Ali nama se desila nenormalna ljubav, pa bolesne ljubomore, patnje, od silne ljubavi smo se ugušili. Do poslednjeg dana smo bili vezani jedno za drugo.


Desilo se šta se desilo, on je stradao, ostala sam sama s decom. Od momenta kad sam čula da je ubijen, nikad se više nisam oporavila. Nemam preteranu volju za životom, kao da se deo mene ugasio, sve u životu mi je stalo. Ostala sam sa troje dece, Jelena je bila u teškom pubertetu, Zorana u drugom, a Mirko tek pošao u prvi razred. Morala sam da zaradim i preživim, strašan period. Da mogu da ga vratim i po cenu da ne budem s njim, svega bih se odrekla, samo da bude živ. Devet godina smo bili zajedno do razvoda, a onda smo se zabavljali dve godine, sve do njegove pogibije. Posle razvoda išli smo na more po sedam dana, to mi je bilo lepše nego dok smo bili u braku. „Šta me snašlo da se zabavljam sa rođenim mužem?”, znala sam da kažem. Voleo je jake žene i govorio je da jedino na mene može da se osloni. Naš život je bio pravi roman.


Sad kad imam vremena, više mi se nikud ne ide, život me umorio. Bila sam previše dobra majka i supruga, sve sam žrtvovala zbog njih. Deca će otići svojm putem, a gde sam ja u toj priči? Nigde. Nisam stavila tačku na svoj život, nisam sama, ali uvek sam imala strah šta će reći ljudi čak i ako odem na odmor s čovekom s kojim sam deset godina u vezi. Smem da radim, ali ne smem da uživam. Pogrešno sam vaspitana. Previše sam iskrena, osetljiva, osećajna, dajem sebe i preterujem u tome, umem da planem i poludim, iz čista mira da padnem u stanje mraka. Zabluda je da sam fatalna zavodnica. Skromna sam, mirna, povučena, a ljudi misle da sam harambaša. Kada mi je jedna budaletina udarila detetu šamar, otišla sam na njenu adresu i izbila je prava tuča.



- Kad sam bila mlađa pa mi neko nešto dobaci, uletala sam u tuču, znala sam da budem sva krvava. Ničega se ne bojim. Jača sam ličnost od svakog muškarca, verovatno im to smeta. Ko će meni da veruje da ja nikad nijednog svog muškarca nisam prevarila? U ovom poslu treba da budeš drzak, bezobrazan i džukela. Nikad nisam rekla da imam dupe najlepše u državi, još dok je tako stajalo, nego da „imam lepe oči”. Da se ponovo rodim, skidala bih se, slikala, iskoristila mladost, al izgleda da se čovek rodi s takvim krstom. Mnogo lepog sam u životu imala, ali i patnji, previše i za čvrstog muškarca, a ne za jednu ženu. Nisam nikome zlo nanela, zbog mene nije niko zaplakao, nisam brakove razvodila, odvlačila muževe, smatram sebe časnom ženom. Daleko od toga da sam svetica.


Izvor;Poznati info.